Merenje visine leta modela rakete

Jedna od takmičarskih disciplina u raketnom modelarstvu je i postizanje visine. Da bismo izračunali visinu leta modela rakete služimo se trigonometrijom – matematičkom disciplinom.

Jedno od osnovnih pravila trigonometrije je da zbir uglova u trouglu iznosi 180 stepeni i da je moguće pronaći svaki ugao i stranicu trougla, pod uslovom da su poznata dva ugla i jedna stranica.

Najjednostavniji način merenja ugla visine leta rakete je optički uz jednostavnu napravu koju ćemo kasnije opisati. Stranicu možemo sami odmeriti i ona će označavati udaljenost između lansirne rampe i merača ugla. Postupak merenja je ovaj: merač ugla prati let rakete i kada ona dostigne maksimalnu visinu, prestane s praćenjem i očita izmereni ugao. U logaritamskim tablicama se nađe tangens odgovarajućeg ugla i pomnoži se s udaljenošću između lansirne rampe izraženom u metrima i merača ugla.

Uzmimo za primer da udaljenost između rampe i merača visine iznosi 150m, a da je izmereni ugao 55 stepeni. Pomnožimo tangens od 55 koji iznosi 1,43 sa 150m i dobijemo visinu koju je postigao model rakete 214,5 metara.

Takvo izračunavanje visine leta modela rakete naziva se metodom jedne stranice i polazi od pretpostavke vertikalnog leta rakete. Uglavnom raketa ne leti potpuno vertikalno, zbog uticaja vetra i zato je potrebno da se merač visine u odnosu na vetar nalazi pod pravim uglom.

Ako vetar duva u smeru sever-jug, merača ugla treba postaviti na istočnu ili zapadnu stranu u zavisnosti od položaja sunca. To je potrebno zbog toga da bi se dobila što tačnija visina, u protivnom ako bi merač ugla bio postavljen u smeru vetra, zbog skretanja rakete usled delovanja vetra bio bi izmeren manji ili veći ugao zavisno od toga da li je merač postavljen u smeru vetra ili niz vetar.

Tačnija metoda za određivanje visine je uz pomoć dva posmatračka mesta – merači uglova i uređaji koji mogu meriti uglove po vertikali (elevaciji) i horizontali (azimutu). Mi se ovde nećemo upuštati u objašnjavanje merenja visine na ovaj način, jer on iziskuje skupu i složenu tehniku: teodolite, radio vezu između merača visine i startnog mesta.

Uređaj za merenje uglova visine leta modela rakete možete i sami napraviti. Na sledećem crtežu je prikazan jednostavan uređaj koji se sastoji od nosača, ugaone skale od 0 do 90 stepeni, kazaljke i nišana. Nosač se izrađuje od drva debljine oko 10mm i podseća na revolver s dugom cevi. Ugaonu skalu treba zalepiti na komad obrađene šperploče i sve to pričvrstiti za nosač. Kazaljka se izrađuje od šperploče debljine oko 2mm, s tim što se na vrh kazaljke zalepi pločica olova. Kazaljka se pričvrsti na skalu uz pomoć tanjeg eksera. Prednji nišan je ekser kome je odrezana glava, zakucan u nosač. Zadnji nišan je od celuloida pleksiglasa debljine oko 1mm, kružnog oblika, promera oko 50mm s ucrtanim krstom. Prilikom postavljanja nišana važno je da visina središta krsta odgovara visini prednjeg nišana.

Radi jednostavnijeg izračunavanja visine leta modela raketa ispod se nalazi tablica visine u odnosu na izmereni ugao za bazu od 300 metara.

 

reverse phone lookupTattoo DesignsSEO