Vazdušni otpor i uzgon

Vazduh se nalazi svuda oko nas. Primećujemo ga po vetru, kada trčimo ili ako mašemo komadom kartona, kišobranom i sl. Primećujemo ga zato što on ima svoju masu i gustinu (kubni metar vazduha ima masu od 1,3 kg). Zbog ove mase i gustine mi osećamo da nas nešto koči pri mahanju, trčanju itd. To kočenje nazivamo vazdušnim otporom. Ako trčimo brže, odnosno mašemo snažnije, vazdušni otpor će biti veći, što znači da vazdušni otpor postoji uvek kada se telo kreće kroz vazduh i on je veći što je brzina veća.

Uglavnom razlikujemo dve vrste vazdušnog otpora i to: otpor trenja, koji nastaje usled trenja vazduha oko tela i otpor vrtloženja, koji nastaje usled nepovoljnog oblika tela.

Za neko telo kažemo da ima nepovoljan – neaerodinamičan oblik, ako pri kretanju kroz vazduh ima veliki otpor (A). Najpovoljniji oblik ima kapljasto telo (B).

 Gasovi imaju svojstvo da se u prostoru ravnomerno raspoređuju, a pod uticajem drugih sila sabijaju ili razređuju. Sabijanje i razređivanje zajedno čine vazdušni otpor. Pri svemu tome stvaraju se i vrtlozi iza predmeta koji se kreće. To se najbolje može videti ako kroz vodu provlačimo daščicu.

Ako predmet postavimo koso prema smeru kretanja, dobićemo sličnu sliku s tom razlikom što će sada sabijanje i usisavanje delovati nagore. Ista pojava se dešava i na krilu. Silu koja održava krilo, odnosno model, u vazduhu nazivamo uzgonom.

 

 

reverse phone lookupTattoo DesignsSEO